Voli i budi voljen

Danas je najdepresivniji dan u godini, tako kažu. I ne mogu se pomiriti s činjenicom da zaista je i da su bili u pravu. I to ne samo ove nego već treće ili četvrte godine za redom. Iako je zanimljivo da me depresija hvata s vremena na vrijeme, a sad je vrijeme, nisam očekivala da će cijeli dan biti okupan baš tom egzaktnom užasnom pojavom/bolesti/stanjem.. nazovimo to kakogod. Najprije sam se ustala rano, u 6.30h a najviše volim dan započinjati odmah, rano ujutro, to mi daje posebnu enegiju i radost pa je sve nekako krenulo ujerljivo dobro. Otpratila sam dečka na posao punog želuca (zdrav doručak-najvažniji obrok u danu) poput prave buduće supruge, pospremila kratko po stanu, otuširala se i obavila sve ostale jutranje rituale pa se spremala krenuti u grad kad mi je spoznaja opalila takvu šamarčinu da su mi se oči automatski napunile suzama i lice poprimilo sve dugine boje... Shvatila sam da u novčaniku imam samo jednu novčanicu od 500kn a trebale su biti dvije. Taj novac mi je tata da...